И данас смо се нашли на истој лаганој стази, нас петоро највернијих шумској шетњи. Како смо закључили прошли пут, ових седмица шума се мења веома брзо – сваки пут се јавља неки нови весник пролећа, углавном са дна шуме. Цветови висибабе сада су много ређи, али на високим дршкицама и већи. Дивљи зумбул се сада може видети на сваком кораку, љубичице су још увек ређе, а полако се јављају и друге цветнице, стидљиво за сада. Но, и први спрат шуме почео је свој преобржај – мањи грмови зове добили су своје прве листиће из зимских пупова, а тек на понеком високом дрвету наговештавају се пупови који ће се отворити можда већ за који дан. Птичији хорови сада су сасвим разрадили своја грла, тако да су нас пратили целом стазом. На једном одморишту, поред ког смо до сада само пролазили, пронашли смо низ занимљивих станица за испробавање и вежбање окретности за децу. И ми смо нечија деца, па смо се опробали на некима од њих. Поред нас су пролазили појединци и веће групе ходача и шетача, од којих смо неке већ препознали са ранијих шетњи. Почело је да нам смета то што је аутобуски распоред такав какав јесте, па нам онемогућује дужи боравакна овој стази. Следеће среде планираћемо другу циљну стазу, на којој можемо боље планирати и шетање и одмор, јер се осећамо пунији снаге, као да поново цветамо. Видимо се следеће среде, ако Бог да.